Novi model emancipacije za održivu romsku zajednicu

Projekat „Novi model emancipacije za održivu romsku zajednicu“, koji uz podršku Vlade Republike Srbije i Delegacije EU u Srbiji sprovode PALGO centar i NBI iz Beograda, zasnovan je na nizu aktivnosti koje će dovesti do glavnog cilja: stvaranje i uvođenje novog modela emancipacije romskog stanovništva koji će mu omogućiti da poboljša svoj status u oblastima obrazovanja, ekonomskog osnaživanja, stanovanja, zaštite životne sredine, kulture, rodne ravnopravnosti, zdravstvene i socijalne zaštite. To bi trebalo da doprinese stvaranju preduslova za uspostavljanje održivog susedstva kroz kvalitetniji i inkluzivniji život romskih zajednica u Srbiji.

Fokus grupe – put do prikupljanja neposrednih ličnih iskustava o oblicima diskriminacije pripadnika romske zajednice

 

Beograd, 27.06 – 30.06.2019. – U okviru projekta „Novi model emancipacije održive romske zajednice“ (New Emancipation Model for Sustainable Roma Community, 48-00-00198/2017-28-16), podržanog od strane Evropske unije, organizovano je pet anonimnih fokus grupa na dve lokacije: u društvenim prostorijama u Bosutskoj ulici i MZ Mali Mokri Lug (Bulevar kralja Aleksandra 532, Beograd-Zvezdara) u periodu od 27. do 30 juna.

Brankica Tarbuk  Janković, psihološkinja i moderatorka vodila je fokus grupe kroz 5 različitih tema – „Zapošljavanje i ekonomsko osnaživanje“ , „Održivo stanovanje“ , „Kultura i identitet“, „Ljudska prava“ i „Rodna ravnopravnost“ koje su bile podeljene u zasebne celine.

Sa ciljem da se dobije jasan uvid u suštinu problema iz perspektive pripadnika predmetne romske populacije, organizatori su odabrali i motivisali učesnike da se aktivno priključe radu fokus grupa. Pažljivo se vodilo računa da se obezbedi zastupljenost oba pola, različitih starosnih grupa i nivoa obrazovanja kako bi prikupljeni podaci što vernije prikazali trenutni položaj Roma i to kroz lične primere i iskustva.

Na osnovu uvida u suštinu problema iz perspektive učesnika nameće se opšti zaključak da upravo edukovanje pripadnika romske zajednice u oblasti ekonomskog osnaživanja, prava na dostojanstveno stanovanje, o ljudskim pravima i uopšteno pravima manjina, o socijalno-zdravstvenoj zaštiti i zaštiti životne sredine, kao i zagarantovano pravo na školovanje može i treba da doprinese boljem položaju, inkluziji i emancipaciji Roma u lokalnoj zajednici, ali i u državi.

 

Fokus grupa 1 – Zapošljavanje i ekonomsko osnaživanje
 

Učesnici fokus grupe koja se bavila pitanjem zapošljavanja i ekonomskog osnaživanja, uz vođenje moderatorke Brankice Tarbuk Janković podelili su svoja iskustva u vezi sa diskriminacijom i mogućnostima odnosno šansama pripadnika romske populacije prilikom traženja i dobijanja posla. Fokus grupa se sastojala od dvanaest učesnika romske populacije – pet muškaraca i sedam žena. Najmlađi učesnik je imao 21 godinu, a najstariji 71 godinu. U organizaciji fokus grupe su učestvovali Siniša Marinković – koordinator za manjine u Gradskoj opštini Zvezdara i koordinator Mobilnog tima za inkluziju Roma u Gradskoj opštini Zvezdara, i Maja Sinobad – član mobilnog tima ispred Nacionalne službe za zapošljavanje.

Tokom ove sesije izdvojila su se dva stava: neophodno je sticanje srednje stručne spreme, odnosno da osnovno obrazovanje nije dovoljno i očigledno postojanje diskriminacije prema Romima i Romkinjama prilikom zapošljavanja.

Opšti zaključak je da postoji osećaj da Romi jesu diskriminisani i da njihova boja kože i nacionalna pripadnost na neki način mogu da predstavljaju prepreku ka jednakim šansama. Ipak, među učesnicima je bilo i onih koji se nisu susretali sa negativnim iskustvima zbog toga što pripadaju romskoj populaciji na poslu i da su „kućno vaspitanje, gde se odgajaš, porodica, obrazovanje, snalažljivost uz neophodnu sreću“ razlog za lakši put do zaposlenja kao i da ako „radiš – imaćeš, ako ne radiš – nećeš“ bez obzira da li si Rom ili pripadnik većinskog stanovništva.

Pitanje o stepenu obrazovanja podelilo je učesnike jer dok neki smatraju da je ipak bitno da je čovek vredan i radan koji sigurnim poslom može da izdržava porodicu, bez obzira na stepen obrazovanja, drugi pak smatraju da je sreća ključni faktor posebno dobra veza za zaposlenje, a treći ističu kao činjenicu da obrazovanje jeste veoma bitno i da vrsta zaposlenja direktno zavisi od nivoa stručne spreme. Ipak dodaju da većina Roma jednostavno nema uslova da se obrazuje, čak i kada porodice podržavaju mlađe u njihovim nastojanjima da ostanu što duže u obrazovnim sistemima.

Učesnici fokus grupe su se saglasili sa tvrdnjom da će Romi i Romkinje biti ravnopravni na tržištu rada sa ostatkom populacije kada budu imali veći stepen obrazovanja, minimalno srednju stručnu spremu, poznavali strane jezike i učili veštine traženja posla

 

 Fokus grupa 2 – Održivo stanovanje 
 

Veliki deo romske populacije u Srbiji živi u naseljima u koje „neromska“ populacija retko ulazi. Unutar javnog diskursa ova naselja se često opisuju kao „nehigijenska“, bez elementarne komunalne strukture (tekuće vode i kanalizacije), „divlja“, nastala van i/ili uprkos projektovanih urbanističkih planova za određene delove naselja (grada, prigradskih naselja, sela ili delova seoskih atara).

Učesnici fokus grupe koja se bavila pitanjem održivog stanovanja uz vođenje moderatorke Brankice Tarbuk Janković podelili su svoja iskustva u vezi sa specifičnostima života u dominantno ili isključivo romskim stambenim jedinicama. Opšte viđenje je da na Rome većinsko stanovništvo gleda sa omalovažavanjem u čemu prednjači misao da su svi Romi isti, da su „svi aljkavi” i da „svi kradu”. Rešenje za humaniji stambeni prostor vide u aktivnijoj ulozi države kroz finansiranje svakog domaćinstva pojedinačno. Deo učesnika takav koncept kategorički odbija smatrajući da svaki pojedinac treba da svojim primerom pokaže ostalima u zajednici da je moguće održavati sopstveni prostor urednim i čistim bez obzira na primanja. Infrastrukturu i mešovita naselja gde ne žive samo Romi vide kao bolju opciju u odnosu na život u isključivo romskom naselju. I u ovom segmentu jedno od rešenja je bolje zaposlenje, te samim tim i bolji uslovi za život, ali čak i tu ima problem jer u samoj zajednici neretko vlada mišljenje da: „... žena služi samo za rađanje i školovanje dece, a posle kad odrastu da održava domaćinstvo…”.

 

Na kraju, ne manje bitno, važno je ipak istaknuti da socijalni položaj i bilo koji oblik integracije i osnaživanja ipak nisu izolovana lokalna pitanja, već je polje prostiranja fenomena značajno šire, a čine ga uticaji na globalnom, regionalnom i nacionalnom planu.

 

 Fokus grupa 3 – Kultura i identitet 
 

Odabir članova fokus grupe i njihovo motivisanje da učestvuju u njenom radu bilo je povereno Siniši Marinkoviću, koordinatoru za manjine u Gradskoj opštini Zvezdara i koordinatoru Mobilnog tima za inkluziju Roma GO. Učestvovalo je šest pripadnika romske zajednice (4 žene i 2 muškarca) iz naselja Mali Mokri Lug (GO Zvezdara).

Na ključno pitanje moderatorke: „Da li je identitet Roma da se muče u životu?“ odgovor je precizno jasan koji dele učesnici fokus grupe o kulturi i identitetu od „Jeste, u identitetu Roma je da ćuti...“ do iskrenog mišljenja da društvo ne vidi Rome da se muče već kao „lenje i neobrazovane“ neuočavajući bitnu i ogromnu razliku koja među njima ipak postoji: „Uvek će za nas misliti: lopov, prljav, štrokav... Cigan znači mnogo loše (nečovek), a Rom znači čovek. Cigan može biti svako, a Rom ne može.“ Grupa se složila da je opšta populacija o Romima najviše saznanja dobila iz filmova koji su ih najčešće diskreditovali, prikazujući ih upravo na diskriminatorni način. Na pitanje „Kada bi se snimio film o pozitivnim primerima iz vaše (romske) kulture” većina je izjavila da to niko ne bi gledao i da ostaloj populaciji to ne bi bilo interesantno.

Učesnici fokus grupe su istakli da je važan segment svog identiteta i kulture, ali ne i jedini ljubav prema igri i pevanju, ali isto tako da su vredni i da vole da rade, uče i da imaju mnogo dece koju nažalost sada više vaspitava škola i ulica nego porodica. Jedan od identiteta romskog stanovništva je model života u višegeneracijskim domaćinstvima, što se predstavlja kao tradicija – iako bi zapravo svi želeli da se odvoje, kad bi mogli to sebi da priušte.

Na pitanje moderatorke: „Koja je tradicionalna uloga žene u romskoj zajednici?“ odgovori učesnika su različiti, ali su se složili da se tradicija poštuje među Romima i doživljava na različite načine. Primera radi još po negde važi pravilo da kada „snajka dođe u kuću opere svekrvi i svekru noge“ ili da postoje porodice, posebno islamske veroispovesti u kojima su žene potpuno odvojene i gde se ni za šta ne pitaju, čak ni koliko će dece imati. 

Na kraju sesije je postignut konsenzus da ukoliko se svi međusobno bolje upoznajemo sa običajima, tradicijom i kulturom više ćemo se uvažavati, a time smanjiti predrasude i stereotipije koje imamo.

 

 Fokus grupa 4 – Ljudska prava 
 

„Ljudsko pravo na život, slobodu, slobodu izražavanja, politička prava, pravo na fer i pravično suđenje, pravo na jednakost, ekonomska i socijalna prava, koja obezbeđuju obrazovanje, zaštitu od teškog siromaštva i gladovanja i zaštitu prava određenih grupa, odnosno etnička prava...“ Da li imate osećaj da ste potpuno ispoštovani kao ljudi? Ovom definicijom i pitanjem je pokrenuta četvrta u nizu fokus grupa sa ciljem da se sagledaju lična iskustva po pitanju poštovanja ljudskih prava. Učesnici fokus grupe, njih deset ukupno (6 muškaraca i 4 žene) su saglasni da Romi nemaju „prava maltene ninašta“ i da imaju osećaj da im institucije, poput zdravstvenih uskraćuju prava. Ipak, svesni su i da je sveopšta prilika u društvu loša i da svi loše žive i da su Romi generalno slabo informisani po pitanju zakona dok se nešto ne desi. „Meni su pomagali na Pravnom fakultetu, ima besplatna pravna pomoć“, „bilo bi dobro da ima neka kancelarija za pomoć, 80% Roma je nepismeno i ne znaju koja su im prava“ – samo su neka od viđenja učesnika fokus grupe. Kao opšte postignuta saglasnost se nameće sledeće: učesnici fokus grupe 4 su doživeli diskriminaciju u obrazovanju, zdravstvu, zapošljavanju i u oblasti socijalnih prava, kao i pravo na jednakost. Postignut je i konsenzus da njihova ugrožena prava postoje na dva nivoa: u svakodnevnoj interakciji sa ljudima u zajednici, ali i sa sistemom i institucijama.

 

 Fokus grupa 5 – Rodna ravnopravnost 
 

Iako su Romi kao etnička grupa socijalno marginalizovani, neki članovi ove grupe su izloženi i dodatnim oblicima diskriminacije. Po tome se posebno ističu žene Romkinje, koje čine više od polovine romske etničke grupe, koje su žrtve višestruke diskriminacije zasnovane na najmanje dva osnova: polu i nacionalnoj pripadnosti. Romske žene se često udaju pre punoletstva i dobijaju decu vrlo mlade, tako da se često nalaze u statusu izdržavanih lica. Na pitanje moderatorke u toku realizacije poslednje fokus grupe: „Da li mi žene imamo jednaku šansu da funkcionišemo u ovakvom društvu?” odgovori su se kretali od toga da neko ima jednaku šansu, a neko ne do toga da to zavisi od muža ili situacije. Takođe, učesnici fokus grupe su svesni da postoji i razlika u vaspitavanju muškog i ženskog deteta priznajući da tu nema ravnopravnosti jer pre svega žensko dete treba da bude „čedno“, a ne da bude „promiskuitetno i da se ponaša kao iz rijalitija“. Iako i dalje postoje dečji brakovi i „navodni običaj“ da snaja bude što mlađa kako bi je vaspitavali kako im odgovara, učesnici fokus grupe dele mišljenje da je bolje da „čak i žensko dete završi školu i da ima parče hleba i zanat u rukama”. Učesnici prave i paralelu u pravima koje Romkinje ostvaruju kada odu u Nemačku i ističu da je žena tamo mnogo zaštićenija nego u Srbiji, ističući da ovde žena uglavnom zbog rodbine ili čak i zbog svojih roditelja trpi, što je pre svega posledica mentaliteta.

Ekonomsko osnaživanje
Održivo stanovanje i
zaštita životne sredine
Ljudska prava i
rodna ravnopravnost
Kultura i identitet

Title of the action: New Emancipation Model for Sustainable Roma Community

 

Contract No. : 48-00-00198/2017-28-16

 

Contracting Authority: Government of the Republic of Serbia, Ministry of Finance, Department for Contracting and Financing of EU Funded Programmes

IPA 2014 – Development of innovative, integrated youth tailored services and active inclusion models – Reference: EuropeAid/159572/ID/ACT/RS

© 2018 PALGO smart